Namaz u džematu

DzematIhnu Omer Kavariri, jedan od učitelja Buharije, Muslima i Ebu Davuda, priča:
– Nikad me nije prošla jacija namaz a da je nisam klanjao u džematu, osim jedanput. Te noći mi je došao neki gost zbog kojeg sam se zadržao i zakasnio u džamiju na jaciju. Požurio sam od džamije do džamije i tako obišao cijelu Basru nebi li gdje zatekao džemat. Svugdje je džamija bila zatvorena i već je svak bio obavio namaz. Ja se vratih kući i pomislih: „U hadisu se kaže: – Namaz u džematu je bolji od namaza pojedinca dvadeset sedam puta! – Ja ću toliko puta klanjati kako bih nadoknadio to što nisam klanjao u džematu.“
Onda ja klanjah jaciju tačno dvadeset sedam puta, a zatim, umoran, legoh da spavam. Te noći sanjah kako neki silni ljudi jašu na konjima, a i ja jašem svoga konja i tako se utrkujemo. Međutim, koliko god da sam gonio svoga konja nikoga od tih ljudi nisam mogao sustići. Jedan od tih jahača se okrenu pa mi reče:
– Nemoj džaba da umaraš svoga konja, jer ti nas ionako nikada ne možeš stići!
– Zašto to? – upitah ja.
On reče: – Zato što smo svi mi klanjali jaciju u džematu, a ti si je klanjao sam!
Ja se onda probudih jako ožalošćen zbog toga što sam propustio tako važnu stvar kao što je klanjati namaz u džematu.